„A tko se to meni udebljao?“ ili prije si bila zgodnija dok se nisi popunila

484

 

‘“Znaš kaj, bila si mi zgodnija dok si bila u srednjoj, onak i dalje si zgodna ali si mi nabacila koju kilicu.“ .Tu rečenicu više apsolutno ne mogu i ne želim čuti od nikoga.

Pa dobro ljudi koji vama svima kolektivno kurac. Koji je meni vrag isto, jer priznajem kriva sam, i ja s komentiram nečiju kilažu. Ali čemu potreba uopće komentiranjem nečije kilaže?

Ljudima se samo nabijaju kompleksi. Kako to ne shvaćate. Dobio si kile, pa što sad. Ako ti ne narušavaju zdravstveno stanje i možeš normalno funkcionirati u društvu i ne ometat te u obavljanju posla, pa kaj sad.

To nije ničija stvar osim od te osobe. Pa kaj sad ako imam trbuh, volim jesti i piti. Meni je dobro. Ne razumijem potrebu za komentarom, „pa bila si mršavija u srednjoj.“

Da bila sam mršavija u srednjoj, imala sam 14-15 godina, nisam imala nikakvog stresa, doma mi je baka kuhala variva, išla sam u normalno vrijeme spavati i da imala sam jebenih 14 godina. Sada imama 22, živim sa stresom, još uvijek sanjam nezavršene projekte na faksu, radim par studentskih poslova  i uskoro ću 23 godine.

Meni je žao ali ne mogu imati istu kilažu koju sam imala ko bezbrižna petnaestogodišnja djevojčica i sad, student s poslom i ovisnošću o šećeru koji me drži budnom da ne zaključam na poslu.

A i ne da mi se, ne da mi se jesti nezačinjene salate i pileća prsa bez soli. Koji je užitak u tome hajde mi vi recite.  Koji je užitak jesti ne začinjenu hranu i izbjegavati ugljikohidrate kad su oni najukusniji?

Po tome mogu onda samo jesti one vlaknaste kekse koji su ista kopija stiropora samo kaj su odobreni za jesti, piti zeleni čaj i antidepresive i propucati se u glavu sa signalnim pištoljem. Ne nikako bez dobre hrane i dobre pijače. Od pamtivijeka žensko tijelo nikada nije bilo prikazano bez oblina.

Prisjetimo se samo grčkih božica, njihovih oblina, bez ravnog trbuha, jer naravno, jelo se , pilo se u nedogled. Objednom više ne možete obuči usku majicu, jer to samo mršavice mogu.

Ispričavam se curama koje su mršave i takve su, jebiga imate sreće, ali opet i ako ste premršavi opet vas se komentira. Ako se vide kosti na vama nije dobro opet jer se dogodi da se komentira da se ne izgleda kao žensko.

Nikako nije dobro. Ne smiješ biti ni premršavi ni deblji. Momcima koji prolaze pored tebe s kikirikijem umjesto mozga i steroidima umjesto burekom s pekare nije po volji. Žao mi je ali oni su samo prozvano dokazano najbolji i njihova dovikivanja na ulici i komentari na šanku kako sam pes ide na kosti, se moraju shvaćati ozbiljno, jer hej teretana je život a steroidi su imaginarna božja volja.

Zdravlje osim možda pokojeg plućnog mjehurića je u redu, sise su hvala bogu zdrsle na pristojnu košaricu i za razliku od srednje škole, čak imam guzicu na koju mogu sjesti a ne kosti od kojih su mnogim ljudima bila plava bedra dok sam se sjela na njih. Mislim da je skoro svim ženama kao i meni, nabacimo koju kilicu, pa koju kilicu i zgubimo.

Glupo mi je kaj svi očekuju da budemo iste ko da smo proizvedene u  kineskoj tvornici umjetnih lutki. Ni premršave ni predebele, svakoj duga kosa i „karapušne čobe“.

Primijetila sam da i muškarci, tj. osobe koje samo od muškosti imaju mali spolni organ, uvijek  komentiraju žene kako su dobile kile, pa ova je ovakva, pa ovoj se idi šlauf na trbuhu, sve to rade dok ispijaju 10 pivu na šanku i ne vide si maloga od trbuha.

Rijetko koja žena komentira kako neki muškarac izgleda, pogotovo takav. Komentiramo one koji izgledaju ko Magic Mike, ali to je naravno čak i u prepozitivnom smislu.

Ono što zapravo želim reći s ovim blogom je: komentari mogu biti otrovni, ako komentirate nekoga, molim vas pro pogledajte sebe i zapitajte se da li uopće možete išta komentirati!

 

http://idesh.net/fun/kako-se-idealno-zensko-tijelo-mijenjalo-kroz-povijest/

Revolucija iz kreveta ne snosi odgovornost za izrečeno u komentarima
Sara Branilović
Kontradiktorna osoba koja voli crnu boju i roze šljokice i zaluđena je vintage stilom. Životni moto je: Nema labavo i Nikaj se ti naj se bu.