Činjenično sranje: Neki ljudi ne spavaju noću

273

Postoje neka činjenična stanja iliti sranja (if you will), a jedno od tih je da neki ljudi ne spavaju noću. To nema preveč veze s time što mi je bio ukraden identitet –> https://dnevnik.hr/vijesti/hrvatska/drustvene-mreze-nisu-sasvim-bezazlene-nika-je-izmanipulirana—579605.html

Da, kog boli kurac.

Vratimo se na činjenično stanje koje nije nužno sranje, a to je da neki ljudi ne spavaju noću. Mislim, spava se meni, ali ne mogu spavati noću. Navodno je to znak visoke inteligencije. Ne, ne idem u disko ako ste toliko glupi da ste to zaključili. Pokazat ću vam što radim:

Kafenišem i duvam, ne vutru nego cigare. Cigiće.

Ne. Sad stvarno. Mislim, stvarno to radim, ali to nije bitno. ”Da ti imaš neki posao ko moj ti to ne bi mogla raditi” – Majka (66). ”Ne, majko, ne bih i ne namjeravam imati posao kao tvoj”. Ona isto priča gluposti, ima disko na YouTube do tri ujutro svaku noć. Arsen Dedić i slično. Čak i kad sam imala posao ”kao njen”, posao koji zahtijeva  ustajanje, ja i dalje nisam spavala noću jer neki su ljudi simply tako programirani da su iznad toga. Tim ljudima (meni) ni Cerson ne djeluje. Cerson je ono od čeg je Heath Ledger, laka mu zemlja, zaspao malo previše. Rekao mi je pravi doktor neka ne pijem Cerson pošto od njega ne spavam, a mogu umrijeti pravom smrću. Inače, ako ikad umrem, želim da mi na sprovodu svira Crucify Me J.R. Augusta. ”Samo mali ljudi žele veliki sprovod!” – kaže majka. Ne kažem ja da želim veliki sprovod nego, bre brate jebote, valjda mogu odabrat pjesmu na svom malom sprovodu, a ne da mi svira onaj kurac: ”O Bože zar si pozvao mene” ili nedobog Enya, klišej svih sprovoda.

Upravo mi neki lik napisao na fejsbuke ”Lepa si”, nisam odgovorila jer znam da sam lepa pa mi  je napisao ”Kurvo smrdljiva”. Kako li su današnje pičke od muškaraca fini đentlemeni  to je strašno. Jebosve, ovaj text je prepun digresija, stvarno sam planirala pisati o svojoj običnu čovjeku nezamislivoj genijalnosti zbog koje očito ne spavam noću, ali jebeš to. Jebeš sve. Sloboda mozga i pisanja je najbitnija. Najbolji su oni textovi što teku iz mozga, a moj je mozak jedan psihodelični krajolik u kojem ne sviraju Peppersi. Nekako mi Peppersi nikad nisu sjeli. Moj basic bitch bivši me natjerao da idemo na koncert pa mi je bilo dosadno. Booooring!

Za vašu informaciju, ja sam vam zadnji put spavala jučer ujutro. I spavat ću opet danas ujutro kad vi odete na svoj working class hero posao na kojem šef viče na vas. Šalim se. Mislim, ne šalim se. Sad ćete me napasti da sam bezobrazna, ali bre brate jebote koji kurac mora osobi biti da se preda i postane working class hero? Ovo govorim iz svoje crne duše najiskrenije, u ime svih kreativnih ljudi koji nemaju mentalitet kmeta. Od mene se ne može napraviti kmeta niti roba. Ne, nisam ja lijena, radišna sam kao mrav koji se predozirao kofeinom, ali raditi za nekog drugog pa da taj mene potplaćuje, a on malo raskošnije živi – nema toga boga, radije ću popiti kutiju Cersona.

Mislim… Možeš se uvijek uhljebiti u državnoj službi. Ne možeš, krivo govorim, to je rezervirano za odabrane i tamo je super jer daješ krive informacije, imaš one job tipa trebaš Niki Ostoić isprintati jedan papir i nisi to u stanju napraviti dva mjeseca, a na sva pitanja stranaka odgovaraš sa ”Ja vam to ne znam” i  to je očito sasvim legitimno. Uopće vam ne želim pričati kako su mi krivo upisali datum zatvaranja obrta pa mi dolaze neki jebeni računi i skidaju mi se  pare jer su trajni  nalozi pa ću morati čekati 20+ godina da mi te pare vrate. Jebem li ti državu i državne službe. Bitno da oni spavaju noću snom pravednika. Ali, mogu oni biti uljebi 100x, ali to je i dalje mentalitet kmeta. Biti zarobljen s radnim vremenom koje si nisi izmislio sam nego neki pervertit koji smatra da se radi od devet ujutro ili u još perverznijem slučaju od osam, to je kmetski. Recite što hoćete i nema tih para kojima se to mučenje može naplatiti. Nema tih para na svijetu i nema dovoljno heroina na svijetu koji bi me toliko  drogirao da pristanem na takav posao.

Shvaćam da je sranje što ne spavam noću nego samo par sati ujutro, ali jebiga. Odem na tour de okolo s psom. Pa se pravim da  sam muško da me smetlari ne siluju jer imam neki feeling da imaju tu tendenciju. Imam i neke slike od tih noćnih tumaranja gradom, samo sekundu da nađem.

Aha.

Evo:

To se ja bezveze uslikam čisto informativno da vidim na što ličim. Na kurac najčešće, ali kog boli kurac. Btw sad će sedam ujutro, u trenu kad ovo pišem, i ako me moje zelene zavodljive oči ne varaju – vani je mrak. Koji kurac. Šta je već došla zima, ne razumijem? Neka mi netko objasni, iz kojeg predmeta se to učilo – zemljopisa? Imala sam sve jedan (1). Jednom ću vam ispričati kako sam kontroverzno poslala u kurac školu, ali ne sada jer još uvijek imam ponekad noćne more kada spavam ujutro o tome da mi se poništava srednja škola i da moram ponovno u prvi razred jebene Križanićeve gimnazije, legla štreberica iz provincije. Sve neke seljanke brate mili, čast iznimkama kojih se ne sjećam, jednu smo morali prijaviti pedagogu jer je smrdila po  znoju. Cura je tako smrdila da je svatko u  jebenom razredu mislio da to on osobno smrdi. Pekao je nos od smrada. Udala se, vidjela sam slike s nekog seljačkog vjenčanja s barjakom i  trubljenjem na  nečijem fejsu.  Nehotice. Bljaaaaaaaak!

Uglavnom, poanta priče, ja vam ne spavam noću i nikad, ne za ovog života, neću biti working class hero jer me bog (?) blagoslovio nedostatkom rupe u glavi koja ti daje mentalitet kmeta. Sad će netko misliti da sam ja kurva ili nešto tako. Nisam, dapače skoro sam frigidna, apsolutno sexualno nezainteresirana osim za objekt mog trenutnog romantičnog interesa. Uopće mi se ne da objašnjavati što sam ja, ali bitno je da ne spavam noću kao ni itko normalan.

Kako ćete mi popljuvati ovaj text to nisu istine.

Laka vam noć.

Dobro jutro.

 

 

 

Revolucija iz kreveta ne snosi odgovornost za izrečeno u komentarima