Mater Zidić, ćaća Pivić

131

Jedva san dočeka ovaj lipi dan da bacin đir među borićima. Sunce i jutarnja svježina, sa malo vitra, onako, baš po mojoj mjeri ka’ stvoreno za đir u prirodi i da mi pomogne razbistrit glavu. Mora san, nisan dugo gušta po prirodi, a to obožavan i obožavat ću jer me opušta, kad san najživčaniji dođen sebi i nađen svoj mir. Još san u duši indijanac i čekan svoju Pochahontas, a dok je čekan moran bar za dušu jedno popodne u prirodi provest jer znan, taj dan u najmanju ruku ću provest manje živčan. Sloboda je sve!

Uvik će mi se gadit kod nekih ljudi ta vječna želja za grabljenjem, više volin one kojima je životni moto „mater Zidić, ćaća Pivić“. Draži su mi i iz iskustva znan da su bolji ljudi, virujte mi! Kod njih ćeš se prije usrićit, tu san manje zlobe i hladnoće osjetija nego kod ovih šta ganjaju uspjeh, a kod takvih mi je najsmišnije od svega šta nikad neće prestat pa makar se i ugušili u tom. Jebiga, kasno skuže. A kad mislin ugušili, mislin i doslovno, a i tako da kad skuže da iskustva koja stekneš kroz život na ovaj ili onaj način vridu više nego pare i kad vide da ih novac više nemože razveselit i kad više nemaju šta kupit, imaju ogromni problem. Onda više neznaju di će sa sobom i nemaju se više di i od samog sebe sakrit, tako to ide kad ti je u glavi sindrom „samo daj“!

Jednostavan san i nevolin promjene. Živi i uzmi onoliko koliko ti triba, uživaj i pusti druge. Voli ih, jer sebe je volit najlakše, a ovako se tribaš potrudit.Godine idu, a nepravda me i dalje boli, ubija, koliko god ću se uvik trudit bit pravedan, toliko ću u sebi uvik bit toliko lud da zgazin pokvarenog gadljivca.
Zamisli, potrudit se pomoći koliko možeš i ne tražit ništa zauzvrat. Jebiga, ako budeš tražija, velika je šansa da ćeš se i na kraju razočarat! Znan dosta ljudi koji daju puno pa onda tražu puno zauzvrat, a kad to ne dobiju … razočaraju se … do boli…

Razumin ih i zaslužili su dobit nešto zauzvrat, al’ nekad na kraju ne ispadne sve kako triba, moraš se pomirit s time kako god da bude. Život nije bajka, znan po sebi, ali nema veze. To nije bitno jer to i ne želiš, nisi doša po pohvale, doša si pomoći koliko možeš, a to je jedino bitno. Probaj, pa šta , neće ti ništa loše biti. Kad te neko pita za pomoć najlakše je reći, ajme, nemogu nikako i izmislit neki glupi razlog. A u glavi zapravo kontaš kako od toga nećeš imat koristi ili direktan interes pa zato ne želiš. Nebudi smeće i siti se drugog nekada, dobro se vraća! Vi koje vas priroda opušta i koji ste u duši indijanci ka’ ja, razumit ćete, onaj trenutak kad ti život vrati osjećat ćeš se najsritniji na svitu!

Revolucija iz kreveta ne snosi odgovornost za izrečeno u komentarima
Jakov Mandić
Dalmatinac, volin prirodu i životinje, dobre ljude. Mrzin nepravdu. Živi i pusti druge da žive.