Postoje ljudi kojima su u životu samo cvrkut naljepših ptica, cvijeće i male mace. Ti ljudi lažu. Takvi ljudi prikazuju i svoje ljubavne veze toliko idiličnima da bi im na njima pozavidjeli i Edward Cullen i Bella Swan u jebenom Twilightu. Čak i u Twilightu koji je film za djecu u toj ljubavnoj vezi postoji nešto što se zove problemi i, ako dobro pamtim, Bella čak neko vrijeme ima ljubavnika, vukodlaka Jacoba.

Činjenica je da je svega 2% dužih veza istinski sretno, a u drugih 98% jedan ili oba partnera trpe sranja i ostaju zajedno – iz navike. Tužno! Ta navika je nešto što bi trebalo biti zakonom kažnjivo. S nekim si iz navike? 20 000 kuna kazne. Pa da vidimo tko bi ostajao u nečijem krevetu iz navike i istovremeno maštao o tuđem. Postoji svega nekoliko parova za koje tvrdim da su im veze sretne i da su se, kak se kaže, baš našli. Baš našli u smislu najbolji su si frendovi i zaljubljeni su jedno u drugo. Sve ostalo je bullshit. Znamo svi i one veze koje na van djeluju idilično. Imala sam i ja jednu takvu sedam godina. Svi mislili da je sve divno samo zato što se nismo svađali u javnosti, ali zato iza četiri zida on, ja i policija, da karikiram, ali skoro. Nisam prava koja bi se trebala javljati da popujem o sretnim vezama pošto su moje sve bile izrazito nesretne – u jednoj je čovjek bio patološki ljubomoran i rezao se tehničkom olovkom svaki put kad bih rekla da želim na pola sata s curama na kavu, u drugoj mi je tip govorio da sam glupača i da trkeljam, treći nije znao što bi sam sa sobom, a još manje što bi sa mnom, četvrti je bio oportunist i bolio ga je kurac za mene, kao i mene za njega i tako u krug, da ne nabrajam dalje. Većina ih je imala problem s drogom. Not happy. Hrpa onoga što se zove broken happy ever afters.

Ja sam trpila sranja samo jednu cijelu godinu i onda još sedam, a onda sam odrasla i shvatila da sranje neću trpiti više nikada. Niti jedan dan. Niti pet minuta. Ako mi netko ne odgovara – ćao, bok. Može tu uletjet neka friends with benefits varijanta čisto zato što mi je dosadno u životu, ali da budem u pravoj vezi s nekime tko mi po bilo čemu ne odgovara – no chance in hell, ne za ovog života, ne više. Kompromisi? Kompromise su izmislili nesretni ljudi da bi pravdali činjenicu da su, jebiga, u vezi nesretni. Najdraže mi je kad se nađem s jednom polovinom idiličnog para na cugi i onda taj popije pivu i pol i istrese mi dušu. Ima tu svakakvih priča, evo nekoliko primjera: ”Ja svaki put kad dolazim s posla popijem tri bombice votke da podnesem seks a Markom”, ”Moja žena želi dijete, a ja bih se prije ubio nego sad imao dijete jer nemamo novaca”, ”Vara me”, ”Varam ju”, ”Ne znam kako da ju ostavim, a da ne bude kraval”, ”Ostavila bih ga, ali imamo zajedničkog psa” itd. Jednom je čak bila situacija da sam ja bila na piću s muškim dijelom jednog para, a frendica sa ženskim i obje smo čule istu priču o tome kako ne mogu prekinuti jer bi to jako povrijedilo ovog drugog. Padalo nam je napamet da im to kažemo, da oboje istu stvar govore drugim ljudima, ali nismo se štele mešati tako da taj par živi u nesreći veselo i dalje, a to je bilo pred nekoliko godina.

Čujem ja i priče o tome kako ljudi stupe u pravi brak samo zato da ne ispadne glupo pred drugim ljudima i slični idiotski, idiotski, iiiidiiiiooootski motivi. I onda sam ja kao jadna i nesretna jer imam samo neke prolazne tipove, a ne vezu. Pa ljudi, nesretnu vezu si mogu naći danas, odmah i sada. Mogu otići do Konzuma koji je udaljen 120 metara i putem si naći dečka jer realno sviđam se 9 od 10 ljudi, površno naravno, ali ljudi su plitki i to nešto površno im je dovoljno za vezu pa čak i brak jer najbitnije je što će selo misliti, a bruka je pred selom biti sam. Pa bolje biti nesretan u paru.

Kad kažem da su kompromise izmislili nesretni ljudi pritom ne mislim da je kompromis pustiti dečka da ode na planinarenje s dečkima jer to nije kompromis nego normalan zdravi suživot i bilo bi jako bolesno od tebe da ga ne pustiš, nego mislim pod kompromise stvari koje nisu kompromisi nego gadarije, ali ovi nesretni ih ipak ubrajaju u kompromise tipa, bit ću vulgarna, ali recimo: dat ću mu da me pijan jebe u guzicu dok mi ne iskoče hemeroidi ili dat ću joj da ide na vikend s Robijem. Tko je Robi? Njen bivši dečko koji je jako zgodan. To nisu kompromisi. To su mučenja i sranja. Kompromis je to da jednom gledate film po tvojem, a drugi put po partnerovom odabiru. No ljudi pod kompromise ipak češće navode ovo s hemeroidima i tajnim ljubavnicima koji niti nisu tako tajni. Dakle, svojevrsno maltretiranje.

Ako se dvoje ljudi istinski voli i slaže, onda se kompromisi ni ne primijete da postoje. Jer nisu potrebni, pošto se slažete, kužite? Ali to je 2% parova, ovo sve ostalo je za smeće. Trećina će ih se razvest, trećina će dobiti rak od uzrujavanja što se nisu razveli i umrijeti, trećina će oboljeti od teške depresije, a ovih dvoje troje što je ostalo će se poubijati međusobno.

Znate da sam u pravu.

Ako mislite da su život male mace, cvrkut rajskih ptica i najljepše cvijeće – ubijte se odmah. Ili jednostavno prestanite lagati. Od života u laži stvara se žgaravica i čir na želucu. A ne koristiš nikome i nitko nije ljubomoran na tebe.

Osim onih koji još uvijek gledaju Twilight, ali ti imaju 13 godina…

Revolucija iz kreveta ne snosi odgovornost za izrečeno u komentarima