Vedran Bađun – Uvik je više kukavnih i podlih nego hrabrih i veličanstvenih

397
Vedran Bađun - Uvik je više kukavnih i podlih nego hrabrih i veličanstvenih

Dalmatinac,pustolov,pisac i čuvar prirode.

Gledajući jedan od tvojih podcasta, zapamtija san da si reka da ljudi dišu na način da samo udišu,toliko im se zamaglila ta svijest i da nisu svjesni šta rade i koliko zapravo griše šta čine.Evo ja ću te pitat – jel’ moguće da je to tako i dokad će to?

Ja san to reka iz svog iskustva upoznavajući razno razne profile ljudi po cilom svitu. I ove bogate i ove siromašne i kastu ovu, kastu onu. Većina ljudi diše i diše, a nikako da izdahne, jedan put će puknit i sve će eksplodirat! Tako mi se to čini. Je to tužno i sve. Tako mi se čini, sad, ne neznan jesan li u pravu ili nisan.

Odgovornost nam je na niskim granama, čisti primjer je taj šta predsjednik Brazila želi posjeći Amazonu. Tija bi se zadržat na tome jer je to problem koji bi nas sve moga koštat. Jel’ moguće da smo ovakva maćeha prema prirodi?

Ne samo taj predsjednik Brazila Bolsonaro, poznavajući Brazilce, jasno mi je zašto su ga izabrali. Nebi tija generalizirat i uvridit nikoga, većina Brazilaca koje znan su plitki ljudi, zanima ih samo izgled, skuvat ženu, a da nešta razmišljaju u glavama – ništa. Nije samo on, velika je to igra između Amerike, svjetskih sila. Ljudi ne shvaćaju da bez Amazone nemožemo ništa, ali nije to samo Amazona, putujen često pa se vratin na isto misto i vidin totalno nenormalne devastacije prirode. Evo ode u nas,vratin se na kanjon Cetine,radinu njemu trinaest godina, gledan, ljudi jednostavno nemaju etiku, nežele se okrenit pravim stvarima. Okrenu se ovin jednostavnim, traže ono najpovršnije da ih malo zabavi i da im bude trenutno dobro. Sve se srozalo,tako je i stvar sa tin okolišon. Kod nas je isto grozno ine ide na dobro, mi smo toliko zagađeni da nemamo pojma, užas, priroda stenje. Depresivno je ovako govorit, ja se uvik borin i mislin da će biti bolje al’ gledajući ljudsku psihu, srž,samouništivost je u nama svima,neznamo se kontroliratkontra toga. Ne ide na dobro. Evo ja neki dan vozin iza nekog čovika i iz kamiona on baca kroz prozor plastiku,kutije cigareta…

Kad izgubimo prirodu bit će nam kasno. Svako lito požari, a još nisan vidija da se igdi sade stabla,
U ovoj mojoj firmi mi smo, kao, zaštita prirode, a nismo napravili niti jednu akciju sadnje nečega.

Iman dojam da ti je dopizdija taj posal renđera.

Odavno je meni to tako. Ja san uša u taj posalu jednom momentu kad san tija trajno preselit u Costa Ricu. I meni oni ponude taj posal, ja, kad san vidija da je zaštita prirode, uša san entuzijastično u nadi da ću neštaprominit. Jako brzo san shvatija da je moja borba, borba protiv vjetrenjača, sve šta san poduzeja,šta san pokrenija i napravija palo je na sudu, užas užasa. I ono nešta šta prođe, nikad se ne naplati. To su ti političari, kravate ja ih zoven, Babilonci, oni jednostavno ne žele izgubit svoje glasače. Konta, ako ga kaznin, on i njegova obitelj neće glasat za mene, pa njegovo selo, gubin glasove! Tako razmišljaju, ekologija im je zadnje. Nevidljiva je. Nema pomoći nego da bude neka revolucija, ali prava, izaći na ulice. Voljan san stati na čelo te revolucijepa nek’me ubije, ali malo ljudi bi me pratilo, ljudi su izdriblani u glavi i boje se da ne izgube ono malošta imaju. Nema malih i velikih ljudi, znaš, kad neko kaže mali čovik, to ne postoji,svi smo isti, samo to triba osvijestit čovik. Mora znat da je jači od tamo nekog Plenkija njonje, samo mora shvatit. Jer ako razmišljaš, ja san mali čovik, mali ljudi, automatski gubiš! Šta je on veći od tebe! Nije nitko na svitu! Neki milijarder šta ima sve nije uopće veći od mene, relativan je pojam šta je bogatstvo. Ljudi kada to shvate, shvatili bi da svi sidimo na jednoj granii kad bi se mi makli sa te grane, njih nekoliko bi slomilo drugu stranu i palo.

Neko je ka ti i kaže -iden ča na svoju plažu, nećete doći do mene, nećete me kontaminirat! Ima i takvih dosta.

Ima, neznan, ljudi se jednostavno štufaju, nebi tija reći da se predaju. Meni se sve to događa, iman osjećaj da se borin protiv vjetrenjača. Ja znan u nekom društvu popričat ovako ka stebon i od nas deset nađu se dva pametnjakovića koji se prave pametni i brane taj Babilon – pa mora biti smeća, pa mora ovo, mora ono, imaju neke svoje razloge zašto to sve mora postojat. Meni je to smišno, onda bi najradije pustija ovu zvir iz sebe i skočija mu na prsa i fizički mu to iša dokazat! Al’ nema ni to smisla, ja ću završit u zatvoru, a on neće, ovaj kompletni zakon je tako koncipiran da štiti hijene, a ne lavove. A hijena je puno više – puno je više onih kukavnih nego hrabrih i veličanstvenih! Ja sad govorin o političarima, kravatama, uhljebima, njima je najdraže od svega da ljudi nigdi ne idu, ali da budu pokorni. Oni se ne boje ovog egzodusa šta su napravili jer im paše šta će doselit nekoga ode koga će kontrolirati dovest će jeftinu radnu snagu. Do’će ti svašta, samo će jeftiniji i jeftiniji doći i to je jedan master-plan ovih sa visoka. Jer mi imamo vodu, voda je najveće bogatstvo. U Splitu rade odlagalište na najključnijoj točci koja će kontaminirat dvi rijeke. Znači, njima je plan zagadit rijeke. Zašto?Morat ćeš kupovat vodu iz plastike. Sve to ima svoj plan. Sad će neki reći da san teoretičar zavjere, ali nije, to se događa. Živin na relaciji Split –Bogota,Dalmacija –Kolumbija, ali razmišljan tamo pribacit bazu. Ne odlazin iz ekonomskih razloga,malo mi triba, uštedin, meni je moja plaća dovoljna da mogu ušparat za svoja putovanja i šta se tiče ekonomskog razloga, ne .Otići ću zato šta nepodnosin nepravdu. Ode je zavlada Babilon. Ja kad vidin one guštere na televiziji, kako im mediji daju prostora i kako to ljudi upijaju, vide i ne žele da to promine, dođeš u Imotski i da ovi bacu deset atomskih bombii da pitaš za koga bi glasali rekli bi HDZ i neće nikad prominit tu svijest. Više me to živcira nego išta. Teško je ovaj mentalitet prominit. Ja volit promatrat ljude, stanen pa ih gledan, to se sve iskrivilo.

Ovaj naš dalmatinski mentalitet, ako je takav kakav je – nebi triba to dopustit! Mi smo kao, temperamentni, borbeni ljudi, nasljednici gusara?!

Imamo dišpet, ovo, ono, ali znaš šta je problem, velika je razlika između otočnih i primorskih Dalmatinaca i zagorskih Dalmatinaca. Puno se doselilo zagorskih koji nemaju mentalitet primorskih. Veliki je sad to problem. To se sve iskupusilo i kako god okreneš, nije dobro. Iz svog iskustva mogu govorit, putova san po rajskim državama i zemljama, al’ Dalmacija je sve, samo da smo malo, bar malo pametniji.

Nećemo o putovanjima, neću te pilati tom za kraj nego,kakvi su ljudi, kakvi su Kolumbijci i općenito južnoamerikanci?

Temperamentni su dosta, dobri su mi Ekvadorci. Peruanci su smećari, onako, njima nemoš’ virovat ništa. Sad, ako ću generalizirat,Kolumbijci su mi recimo najdraži od svih ostalih šta san upozna. Velika je Kolumbija. U Bogoti su ‘vakvi, na Karibima onakvi, na Pacifiku ima najviše kriminala, najviše siromaštva, crnaca, globalno kad bi gleda, OK su. Ne žele ništa platit, sve bi tili besplatno! Već vidin, ako buden tija otvorit neki klub ili dvoranu da ću imat problema sa naplatom. Ali druge su stvari OK. Isto ka i drugim južnoamerikancima samo fiesta, ples, daj im zabavu i sve je dobro.

Revolucija iz kreveta ne snosi odgovornost za izrečeno u komentarima
Jakov Mandić
Dalmatinac, volin prirodu i životinje, dobre ljude. Mrzin nepravdu. Živi i pusti druge da žive.